Aterom : šta je, kako prepoznati i kada lečiti

Aterom je benigna izraslina na koži nastala blokadom kanala lojne žlezde ili folikula dlake. Najčešće je bezopasan, ali upala i infekcija mogu zahtevati medicinsku intervenciju i hirurško uklanjanje.

Šta je aterom?

Aterom je epidermoidna ili pilarna cista ispunjena keratinom – proteinskim materijalom koji nastaje iz mrtvih ćelija kože. Iako se u narodu često naziva „lojna cista“, sadržaj ateroma je najčešće keratin, a ne loj.

Nastanak ateroma počinje blokadom kanala lojne žlezde ili folikula dlake, što dovodi do nakupljanja keratina u samoj žlezdi i oko nje. Ovaj proces rezultuje formiranja ateroma – zatvorene kapsule ispunjene gustim, beličastim sadržajem.

Ova promena je benigna i bezopasna u većini slučajeva, ali se može zapaliti ili inficirati, što zahteva medicinsko lečenje. Pilarne ciste nastaju na kosmatom delu glave iz ćelija spoljašnjeg omotača dlake i imaju nešto drugačiju strukturu od epidermoidnih cista.

Gde se javlja aterom

Aterom najčešće se javlja na:

• Licu (posebno oko očiju i na obrazima)
• Vratu
• Leđima i ramenima
• Kosmatom delu glave

Najčešće se javljaju na regionima bogatim lojnih žlezda i folikula dlake, mada mogu da se pojave i na drugim delovima tela. Aterom na glavi obično predstavlja pilarnu cistu, dok je aterom na vratu ili licu češće epidermoidnog tipa.

Kako prepoznati aterom (znaci i simptomi)

Tipični aterom se prepoznaje po sledećim karakteristikama:

Fizičke karakteristike:

• Čvorić ili izbočina ispod kože
• Elastičan ili čvrst na dodir
• Pomera se u odnosu na podlogu kada se pritiska
• Često ima centralnu tačkicu (punctum) na površini
• Veličina može varirati od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara

Kada nema upale:Koža iznad ateroma je uglavnom normalna boje i temperatura. Može postojati blaga nelagodnost ili bol na pritisak.

Kada je prisutna upala:Javljaju se znaci infekcije:

• Crvenilo kože oko ateroma
• Povećana temperatura i osetljivost na dodir
• Bol i otok
• Ponekad curenje gustog, beličastog sadržaja iz ateroma

Uzroci i faktori rizika

Nastanka ateroma može biti posledica nekoliko faktora:

Osnovna uzroci:Blokada kanala lojne žlezde ili folikula dlake dovodi do nakupljanja loja u samoj žlezdi i oko nje, što rezultuje nastankom ciste.

Faktori rizika:

• Genetska predispozicija (porodična sklonost cistama)
• Hormonske promene (posebno u pubertetu)
• Česte akne ili druge kožne promene
• Oštećenje kože usled trauma ili infekcija
• Određenih vrsta ulja ili kozmetike koje mogu začepiti pore

Prevencija:Preporučuje se korišćenje proizvoda za kožu bez ulja i nekomedogenih formula, posebno kod osoba sklonjih nastanku cista.

Komplikacije

Iako je aterom uglavnom bezopasna promena, moguće su određene komplikacije:

Upala i infekcija ateromapredstavljaju najčešću komplikaciju. Znaci uključuju:

• Izražen bol i otok
• Crvenilo i povišenu temperaturu kože
• Širenje upale na okolno tkivo (celulitis)
• Formiranje apscesa

Ruptura kapsule ateromamože dovesti do ispuštanja sadržaja u okolno tkivo, što povećava rizik od upale.

Recidivje moguć ako se tokom uklanjanja ne ukloni kompletna kapsula ateroma.

Dijagnoza

Dijagnoza ateroma se uglavnom postavlja na osnovu kliničkog pregleda. Tipični nalazi uključuju:

• Pokretnu masu koja se pomera se u odnosu na podlogu
• Prisustvo punctum-a (centralne tačkice)
• Karakteristični izgled i lokalizaciju

Po potrebi može se uraditi ultrazvuk mekih tkiva radi potvrde dijagnoze ili razlikovanja od drugih promena kao što su lipom, ganglion ili furunkul.

Kod sumnje na atipične promene, potreban je uput ka hirurgu ili dermatologu radi detaljnije procene.

Lečenje ateroma

Posmatranje:Mali, asimptomatski ateromi često ne zahtevaju aktivno lečenje ateroma i mogu se samo pratiti.

Lečenje upale:Kada je aterom upaljen, potrebno je:

• Incizija i drenaža za ispuštanje sadržaja
• Antibiotska terapija prema proceni lekara
• Definitivno hirurško uklanjanje ateroma nakon što se upala smiri

Hirurška intervencija:Uklanjanje ateroma je standardna procedura koja podrazumeva:

• Kompletno uklanjanje ciste sa kapsulom (en bloc)
• Rez na koži kako bi se pristupilo i uklonila kapsula ateroma
• Lokalna anestezija i ambulantna procedura
• Uklanjanje ciste deo po deo se izbegava jer povećava rizik recidiva

Uklanjanje ateroma je relativno kratka procedura koja ostavlja mali ožiljak, čija veličina zavisi od lokalizacije i veličine ciste.

Kućna nega i šta izbegavati

Preporučeno:

• Topli oblozi mogu ublažiti blagu nelagodnost
• Održavanje higijena kože oko ateroma
• Praćenje promena u veličini ili izgledu

Što izbegavati:

• Ne pokušavajte sami da „istisnete“ ili proburite aterom
• Ne cedite sadržaj kod kuće – to može dovesti do infekcije
• Izbegavajte grubo trenje ili pritisak na područje

Ako primetite znake upale, odmah potražite medicinsku pomoć da ne dođe do širenja infekcije.

Prevencija ateroma

Potpuna prevencija ateroma nije uvek moguća, ali određene mere mogu smanjiti rizik:

• Redovna i nežna higijena kože
• Korišćenje nekomedogenih kozmetičkih proizvoda
• Izbegavanje mehaničke iritacije (grubo trenje, brijanje preko kvržice)
• Pravovremeno lečenje akni i drugih kožnih problema

Važno je primetiti da se promene brzo menjaju u veličini ili izgledu i pravovremeno se javiti lekaru.

Kada obratiti se lekaru

Trebate hitno potražiti medicinsku pomoć u sledećim situacijama:

Hitni slučajevi:

• Brzo uvećanje ateroma
• Izražen bol i osetljivost na dodir
• Crvenilo i toplota oko ciste
• Curenje sadržaja ili krvi iz ateroma
• Znaci širenja infekcije (crvene pruge, povišena temperatura tela)

Drugi razlozi za pregled:

• Nelagodnost koja ometa svakodnevne aktivnosti
• Sumnja u dijagnozu (promena ne liči na tipičan aterom)
• Česta javljanja ateroma na istom mestu
• Aterom koji je na licu i na pritisak bolan ili estetski smeta

Česta pitanja (FAQ)

Da li aterom može da nestane bez operacije?

Mali ateromi retko nestaju spontano. Bez hirurške intervencije, obično ostaju isti ili se postupno uvećavaju. Definitivno rešenje je hirurško uklanjanje.

Kako razlikovati aterom ili lipom?

Aterom obično ima punctum (centralnu tačkicu) i čvršći je na dodir, dok je lipom mekši i nema centralnu tačkicu. Konačnu dijagnozu postavlja lekar.

Da li je hirurško uklanjanje ateroma uvek potrebno?

Ne, asimptomatski ateromi se mogu samo pratiti. Uklanjanje se preporučuje kod čestih upala, nelagodnosti ili iz estetskih razloga.

Šta raditi kada se aterom inficira?

Nikako ne pokušavajte sami da lečite infekciju. Obratite se lekaru koji će proceniti potrebu za drenažom i antibiotskom terapijom.

Može li se aterom vratiti nakon uklanjanja?

Recidiv je moguć ako nije uklonjena kompletna kapsula ateroma. Pravilno hirurško uklanjanje značajno smanjuje rizik od ponovne pojave.

Zaključak

Aterom je česta, uglavnom bezopasna promena na koži koja nastaje blokadom kanala lojne žlezde. Iako većina ateroma ne zahteva hitno lečenje, važno je prepoznati znake komplikacija i znati kada se obratiti lekaru. Hirurško uklanjanje ateroma je efikasno rešenje kada je to potrebno, a pravilna higijena i nega kože mogu pomoći u prevenciji.

Medicinska napomena:Ovaj sadržaj služi u edukativne svrhe i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ako primetite znake upale ili brze promene na koži, obratite se medicinskom stručnjaku.